14. KALDRMA

KALDRMA
Ova stara kaldrma
u svet me je odvela,
Srećom dane bojila
kad sam dete bila ja.
Ja još pamtim ognjište
Rodnu kuću, dvorište
Krsnu slavu, ikonu
Kad smo svi na okupu.
Ova stara kaldrma
u duši sačuvana,
Ko najveća svetinja
Rodnog kraja i sela.
Sad se molim Bogu ja,
Da mi dom moj sačuva
Oca, majku, čeljad svu,
Da smo svi na okupu.
Čekala i pratila me
kad ja krenem il’ vratim se,
Ova stara kaldrma
Bez početka i kraja.
Srce jače zalupa
kada kažem ,,kaldrma’’
Vekovima stoji tu,
Kao trag u vremenu.